ISPOVEST: Postala sam depresivna, ugrožena, gde-god pitala da me zaposle bila bi odbijena. Jednog dana reših da promenim svet, obucem uske bele pantalone, majicu sa dupokim dekolteom….

Kad sam se udala napustila sam posao jer mi je bilo daleko za putovanje. U međuvremenu rodim jedno pa drugo dete. Ne idu u vrtić još uvek. Suprug ima svoju firmu godinama i otvorio drugu na moje ime da mi ide radni staž. Postala sam depresivna, ugrožena, gde-god pitala da me zaposle bila bi odbijena. Jednog dana reših da promenim svet, obucem uske bele pantalone, majicu sa dupokim dekolteom, odem u jedan kafic i razgovor sa gazdom protekao je u magacinu i doggy pozi i nakon obavljenog posla bila sam primljena da radim kao konobarica u kaficu prijavljena za stalno. Muž me kritikuje, i svaki dan ispaljuje baplju na mene kaze da ne izgledam kao zena koja treba da radi kao konobarica… ja sam na poslu obucena sto bi rekli dopicnjaka. Sam je kriv za to. Neka ispasta.