Bilo je to još pre 4 godine. Zovem se Lana i imam 34 godina. Iz Zagreba sam i nezaposlena. Moj život dok sam bila mlada je bio dosta jednostavan. Mogla sam sebi priuštiti skoro sve. Odnosno roditelji su mi mogli priuštiti sve. Završila sam fakultet i nakon toga krenula u samostalan život. Našla sam posao i dobro zarađivala. Naravno tu je došao i dečko koji mi je kasnije postao muž.
Zvao se Luka. Bilo je to kao iz bajke. Ono ljubav na prvi pogled. Upoznali su nas naši zajednički prijatelji. On je studirao van Hrvatske pa ga nismo viđali, ali odlučio se vratiti. Zaista genijalan momak. Inteligentan, pažljiv, dobar sve što je potrebno za normalan odnos. I tako nakon nekoliko godina zabavljanja odlučili smo se oženiti. Počeli smo živeti zajedno i sve je krenulo kako treba. Imali smo dobar posao, tako da smo si mogli priuštiti dobar život. Putovanja, odeću, nove automobile čak smo i zajedno uzeli veliki stan. Decu nismo imali jer smo sami priznali da za takvu obavezu nismo još spremni. Mnogi su nas osuđivali što čekamo, ali hteli smo biti fer i prema sebi i prema detetu jer ako u to već krećeš treba biti u tome sto posto što ni jedan ni drugi nismo mogli dati. Bio je to dobar brak. Znate kad se u svemu pokrivate i možete dogovoriti bez problema. Sad dolazi deo gde je sve krenulo nizbrdo. Kad ste u braku ili čak može biti veza, osećate se nepobedivi, zapravo imate sve što vam treba. Zaštitu i sigurnost da je tu uvek neko za vas. Zapravo to je nestalo kod mene. Nije Luka bio kriv. Bila sam ja. To je bio kao nekakav prekidač kod mene. Probudite se i drugačije počnete razmišljati. Nije da mi je falilo nešto. Imala sam sve, ali nešto se u meni dogodilo. Da ne bi ispalo da nam je seks bio loš pa da zbog toga. Ne bio je genijalan. Jednostavno mi se nešto promenilo u glavi.U početku sam pokušala to prikrivati, ali malo po malo dolazilo je to na videlo. Kako sam putovala u to vreme i nije me bilo često kući, čak mi je i godilo jer sam imala više solo vremena za razmišljanje o toj situaciji, dogodilo se nešto što nisam mislila da sam sposobna. Neću odugovlaćiti. Upoznala sam nekoga. To je postao moj novi dečko. Da, imala sam muža i dečka. I sa jednim i sa drugim sam mogla funkcionisati. Nisam ni mislila da je to uopšte moguće.
Naravno oni nisu znali jedan za drugoga i moj novi dečko nije ni znao da sam udata. Sama sebi sam se čudila kako sam to dobro organizovala. Muž za kući, dečko za napolje. I išlo je onda. I kad sam shvatila da mogu imati muža i dečka htela sam još. I imala sam još. Bili su muž, dečko i dečko.
Znam i sada se pitam šta mi je to trebalo, ali to je bio kao neki izazov u to vreme. Kažem vam preko noći mi se sve promenilo u glavi. Htela sam samo više njih. Dok apsolutno sve nije puklo, pogubila sam se u lažima. Više nisam znala kome sam što lagala pa su počeli shvatati.
I tu je došao onaj deo kad sam priznala mužu i dečku da imam još jednog dečka. Bio je to kao pad niz provaliju. Sve sam izgubila. Muža, posao, stan, prijatelje, porodicu, sve. Potpuno sam sama ostala i još uvek sam. Ne mogu se vratiti na početak.
Ne mogu opisati koliko je to grozan osećaj. Probudite se ujutro i nemate nikoga. Našla sam neke nove prijatelje, ali nisu to pravi ljudi koji su godinama bili tu za mene. To su povremeni ljudi s kojima se zabavim za izlazak. Niko samnom više nije hteo imati posla. I nisam ljuta na njih jer sam napravila grozne stvari radi nekakve svoje potrebe, ali ta potreba je bila jača od mene. Nekontrolisana. Nezaustavljiva
Nema komentara:
Objavi komentar