Zdravo svima. Zovem se Kristina imam 11 godina u Januaru punim 12.
Moji roditelji su se razveli kada sam imala 5 godina. Ja i brat smo pripali mami. Kada sam trebala krenuti u treći razred preselili smo se u Bg. Tu sam upoznala puno drugara i svi su?me prihvatili,mada sam ja to tako tada mislila. Najviše sam se družila sa Milošem pored kojeg sam sedela. U četvrtom razredu sam se bila zaljubila u njega,to sam vrlo vešto skrivala. Jednog dana sam “najboljoj drugarici” rekla da sam zaljubljena u Miloša i ona je to razglasila celom razredu. Miloš je posle toga prestao da se druži samnom. Ponekada je znao da me iskorišćava zbog kontrolnog ili nečeg drugog. Jer je znao da ga ne mogu odbiti. Mi sada idemo šesti razred i dalje sam zaljubljena u njega, ali mislim da više nemogu učiti i za njega i za sebe ne zato što mi je teško,nego zato što me uvek ismejava. Zato pošto znam da mnoge devojčice i devojke mojih godina čitaju ovo imam poruku za vas :kolko god,ga volela nemoj se,žrtvovati za njega ako vidiš da te,samo,iskorišćava. Ja sam,zaljubljena u,njega,3 godine,jeste da će mi,biti teško,ali,jednog dana će me neko,voleti ovakvu kakva sam i zato verujem da ću ispeti,i da ću zaboraviti Miloša.
Nema komentara:
Objavi komentar