ISPOVEST – Imam 29 god i zivim kao duh u gradu

Kao klinac ziveo sam u veoma problematicnoj porodici, otac alkos koji je stalno maltretirao moju mladju sestru i majku. Imao sam 17 kada sam se jedne veceri suprostavio ocu nakon cega me on izbacio iz kuce i mojima zabranio svaki moguci kontakt samnom. Ziveo sam kod druga nekoliko meseci 29. Maja drug mi je jedina cestitao rodjendan i priredio malu proslavu nakon cega mi je bilo mnogo tesko i odlucio sam pobeci negde gde me niko nezna. Napustio sam skolu u trecoj godini 05 jula sam se oprostio od druga spakovao svoje stvari i otiso za francu dva dana lutanja i eto mene na kapiji legije stranaca gledam je a krv mi se ledi u venama, kada sam prosao prijem shvatio sam da je to moja druga porodica ali jedne reci su mi ostale urezane u secanju ” sto vise znoja na treningu to manje krvi u akciji ” mukotrpan trening proklinjao sam dan kada me majka rodila ali ako tu ne uspem nemam gde. Kada sam dao legionarovu zakletvu i dobio njihov prsten pao mi je kamen sa srca, obuka se nastavila iz dana u dan i nakon 5 godina dobio sam prvo odsustvo koje nisam iskoristio jer nisam imao gde da odem. U aktivnoj sluzbi sam bio 11 godina obisao pola sveta u raznim misijama i sve se to zavrsilo kada mi je 18 aprila geler pocepao desno koleno imao sam operaciju i sada sam dobro ali je komisija odlucila da me odpusti kao da nisam sposoban za dalju sluzbu. Vratio se u rodni grad ali na adresi gde sam nekada ziveo nije bilo nikog a stanari koji su tu ziveli kazu da su kupili kucu preko agencije i da neznaju gde su se odselili bivsi vlasnici. Sada zivim kao najveci slepac jedini prijatelj mi je stene samojeda a u gradu bilo gde da se pojavim ljudi beze od mene kao da vide duha pojedini me nazivaju nakazom i bolesnikom nece da imaju nikakve dodirne tacke samnom. Osudjuju me na jedan cudan nacim a ja mislim da nisam toliko strasan ne znam sta da radim sam u veliko gradu.