ISPOVEST: Od nas četvoro, treće sam dete. Uvek sam bila odbačena, kao da im nisam sestra…

Od nas četvoro, treće sam dete. Uvek sam bila odbačena, kao da im nisam sestra, nikada me nisu gledali kao nekog svog, niti su me voleli. Pokušavala sam da se uklopim, uvek sam im pomagala kada je to bilo potrebno, davala sam im svaki dinar koji bih dobila od roditelja da im ne bi falilo, a pre svega toga volela sam ih više od sebe.. sve to da bih trpela uvrede i ponižavanja zbog toga što nisam dovoljno lepa, što imam akne i što nisam zgodna. Prestala sam da im se obraćam,četiri godine nisam progovorila reč sa njima, odselila sam se u Beograd zbog faksa, akni sam se rešila nakon godinu dana pokušavanja, zgodna sam i pre svega zadovoljna sobom, svojim uspesima na fakultetu i što imam posao. Sa roditeljima se takođe ne čujem, jer su sve to posmatrali sa strane, sve moje proplakane noći, sve njihove uvrede, sve! Srećnija sam kao nikada pre, a za njih ne želim ni da čujem. Kada završim fakultet planiram otići u inostranstvo da nastavim sa ovim lepim životom bez suza.