Vjenčali smo se prije 3 godine, volimo se, ali ne mogu da ostanem trudna. Nalazi su pokazali da je problem kod mog muža i da njegovo sjeme nije dovoljno jako, plodno ili kako već. Bio je to veliki šok za nas i nekako smo se na kraju dogovorili da idemo, odnosno odem na vještačku oplodnju, ali samo par dana prije tretmana moj muž se predomislio i nije želi da “njegovo” dijete ustvari ne bude njegovo, da nema njegovu krv. Bila sam zbunjena, blagom šoku i nisam imala pojma šta sprema. Desetak dana nakon toga nekada oko ponoći me nazvao i rekao da se spremim za “pumpanje”…
Tada sam tek bila potpuno zbunjena, ali uradila sam kako je rekao, raspremila sam se legla na krevat i čekala. Nakon nekih 10-ak minuta došao je i ušao u sobu sa svojim mlađim bratom. Obijica su bili onako u popitom stanju. Tada ga je njegov brat izvadi i počeo da… ono radi ručni rad i kada je skoro doživio vrhunac prišao mi je i svoje sjeme ostavio duboko u meni. Znači nismo imali odnos, praktično to je bila kao neka injekcija. Evo u trećem mjesecu trudoće sam, beba se dobro razvija i sretna sam zbog toga, međutim način na koji je začeta me često muči i nekada se plašim cijele te situacije. Iako niko osim nas troje ne zna za to, opet neki strah postoji
Nema komentara:
Objavi komentar